Deset osnovnih obeležja tradicionalne mediteranske ishrane

Mediteranska ishrana je prepoznata kao zlatni standard pravilne ishrane, s obzirom na to da su otkrivena njena mnogobrojna povoljna dejstva na zdravlje. Takva tradicionalna mediteranska ishrana postala je sinonim za zdravu ishranu. Ovaj istaknuti model primeren je za populaciju zapadne kulture, koja želi da svoje navike u ishrani promeni na kvalitetan način i bez posledica za zdravlje. 

1. Veliki udeo hrane biljnog porekla, uključujući voće i povrće, krompir, hleb, žitarice, mahunarke, orašaste plodove i semenke.
2. Minimalna upotreba prerađene hrane i, kad god je moguće, upotreba sezonskog svežeg domaćeg voća i povrća, čime se obezbeđuje maksimalna iskorišćenost mikronutrijenata i antioksidanasa u hrani.
3. Maslinovo ulje kao osnovna masna jedinica, koja zamenjuje sva druga ulja i masti (uključujući maslac i margarin).
4. Svakodnevno, ali umereno konzumiranje sira (90 g nedeljno) i jogurta (1 šolja dnevno) (proizvodi bez masti ili niskomasni proizvodi).
5. Niski do umereni unos ribe i živinskog mesa nedeljno, kao i 0–4 jajeta nedeljno (uključujući ona koja se koriste u pripremi različitih jela i kolača).
6. Sveže voće kao tipični desert, a slatko sa šećerom (češće medom) i zasićenim mastima ne više od nekoliko puta nedeljno.
7. Crveno meso nekoliko puta mesečno, i to nemasno (340–450 g mesečno).
8. Umereno konzumiranje vina, obično uz obrok (oko dve čaše dnevno muškarci i jedna žene).
9. Svakodnevna upotreba različitih biljnih začina tipičnih za mediteransko područje (ruzmarin, bosiljak, origano i sl.) i belog luka.
10. Redovna i pojačana fizička aktivnost.