Hipokrat: „Ti si ono što jedeš – hrana neka ti bude lek, a ne lekovi hrana.”
Zahvaljujući probavnom sistemu, organizam opskrbljujemo hranljivim materijama koje su potrebne za zdravlje, energiju, rast i razvoj. Razgrađivanje hrane počinje u usnoj šupljini, gde se ona žvakanjem usitnjava i vlaži pomoću pljuvačke. Kroz jednjak ulazi u želudac, gde se zadržava i tako usporava pražnjenje želudačnog sadržaja, zbog čega se stvara osećaj punoće i sitosti. Nesvarena vlakna prolaze kroz tanko crevo i dolaze u debelo crevo, gde započinje proces fermentacije. Pojam „fermentacija“ odnosi se na metaboličke procese razgradnje organskih jedinjenja pomoću enzima, a to se događa pomoću enzima crevne mikroflore.
U debelom crevu žive razne bakterije, tzv. crevna mikroflora, čiji sastav znatno utiče na naše zdravlje. Crevna mikroflora sadrži tzv. dobre i loše bakterije, a upravo je ravnoteža između njih važna za održavanje zdravlja. Loše životne navike i navike u ishrani, kao i različite bolesti, mogu da poremete tu važnu ravnotežu. Ako je ona poremećena u korist „loših” bakterija, nastaju problemi sa imunitetom (otpornošću na bolesti), alergijama, upalama, kožom, radom varenja (poremećena iskorišćenost hranljivih materija), upalama mokraćnog i disajnog sistema, bolovima u mišićima, hroničnim umorom itd. Da bismo održali zdravu crevnu mikrofloru, možemo sebi da pomognemo svakodnevnim unosom „dobrih bakterija”. To su živi mikroorganizmi koji se oduvek koriste u preradi i konzerviranju hrane. Na primer, kulture „dobrih bakterija” koriste se u tradicionalnoj pripremi fermentisanih mlečnih proizvoda (poput jogurta, kefira i sira), kobasica, kiselog kupusa i krastavaca, kao i fermentisanih proizvoda od soje, i zato su te fermentisane namirnice vredni izvori „dobrih” bakterija.