Proces starenja je normalna fiziološka pojava, koja traje neprekidno od začeća do kraja života. Tokom starenja odvijaju se određene fiziološke promene, a najmanje polovina promena koje se pripisuju starenju može se povezati sa neaktivnošću. Ustaljeno je mišljenje da je starost prepreka za fizičku aktivnost i vežbanje. Danas je dokazano da redovna fizička aktivnost može da doprinese mnogim pozitivnim promenama i boljoj fizičkoj sposobnosti kod starijih ljudi na isti način kao i kod mlađih, u svrhu očuvanja njihove funkcionalne sposobnosti. Aktivnijim životnim stilom mogu se sprečiti mnoge negativne posledice koje starenje ima po zdravlje, a može se povećati i kvalitet života. Prednost bi trebalo dati onim sadržajima koji podstiču funkcionalno poboljšanje rada srca, krvotoka i disanja, a koji se mogu uvrstiti u svakodnevne aktivnosti (npr. šetnja, igra sa decom, baštovanstvo). Vežbe za održavanje mišićne snage kojima se pokreću velike mišićne grupe važne su za pravilno držanje tela i obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Pored toga, vežbe fleksibilnosti su važne zato što održavaju pokretljivost u zglobovima, a vežbe koordinacije i ravnoteže takođe se preporučuju u starijem dobu jer smanjuju opasnost od padova. Fizičko vežbanje bi trebalo sprovoditi najmanje 2 do 3 puta nedeljno, a još bolje svakog dana, i ono bi trebalo da traje od 15 do 30 minuta. Dovoljno pravilnog kretanja, rekreativno bavljenje sportom, umeren rad bez preteranog mehaničkog opterećenja zglobova, snažni mišići i normalna telesna masa najbolji su način za očuvanje fizičke funkcionalnosti i u trećem životnom dobu.
Prema podacima epidemioloških istraživanja, u Srbiji svaka šesta radno sposobna osoba pati od bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva dok se svaka dvanaesta žali na hronični bol u leđima. Degenerativne promene se prvo razvijaju na hrskavici i koštanim delovima na kojima nastaju nove koštane izrasline. Tim su promenama najpodložniji zglobovi, koji su i najviše opterećeni, iako se mogu javiti i na ostalim zglobovima. Prema učestalosti zahvaćenosti pojedinih zglobova, na prvom je mestu koleno, a prate ga zglob kuka i stopalo. Bol je glavni i najčešći simptom, koji se u početku javlja samo pri velikim opterećenjima zglobova, a na kraju postaje sve jači i stalan. Statistike pokazuju da je čak 80 % ljudi bar jednom u životu imalo bolove u lumbalnom delu, koji ne moraju nužno biti povezani sa promenama u zglobovima ili na međupršljenskim diskovima.