Poboljšajte pamćenje

17.6.2020

Slabije pamćenje i zaboravljanje obično se smatraju jednim od prvih znakova starenja. Pamćenje možemo najkraće definisati kao sposobnost zadržavanja i reprodukcije usvojenih sadržaja. Najčešće ga delimo na kratkoročno i dugoročno pamćenje. Kratkoročno pamćenje se odnosi na pamćenje sadržaja koji nisu toliko važni da bi se duže zadržavali, ali su potrebni za neku trenutnu aktivnost – npr. novi telefonski broj. Dugoročno pamćenje se odnosi na trajno memorisanje namerno naučenih ili slučajno doživljenih sadržaja. Pri dugoročnom pamćenju, u moždanoj kori nastaju biohemijske promene. Opadanje sposobnosti pamćenja ogleda se u smanjenoj sposobnosti usvajanja novih znanja, tj. memorisanja, i smanjenoj sposobnosti prisećanja i prepoznavanja ranije naučenih sadržaja. Cilj uspešnog starenja nije taj da se opadanje pamćenja zaustavi nego uspori, i da se postigne prilagođavanje slabijem pamćenju. Postoje mnogi postupci kojima se, pomoću raznih mnemotehnika, pamćenje može učiniti delotvornijim. 

Primeri za efikasnije pamćenje: 

Pamćenje u bliskoj vezi sa procesom učenja

Učenje definišemo kao proces sticanja novih iskustava, koji može biti nameran (kada, na primer, želimo da usvojimo neke nove verbalne sadržaje ili nove veštine) i nenameran (kada učimo slučajno iz svakodnevnih iskustava). Ako u starosti postoje teškoće u učenju, one su češće uslovljene smanjenom motivacijom za učenje nego smanjenim sposobnostima učenja. Starije osobe mogu da uče i postižu slične rezultate kao i mlađe odrasle osobe, ali im treba obezbediti posebne uslove – podstaći motivaciju koja jače deluje na usvajanje novih znanja. Na primer, osoba će lakše naučiti novi način pripreme obroka ako joj je cilj da očuva zdravlje ugroženo dijabetesom, nego ako joj je cilj da smrša zato što svi oko nje to ističu kao neophodno. Tokom normalnog starenja, promene u sposobnosti učenja nisu toliko izražene da bi dovele do većih teškoća u svakodnevnom životu starijih ljudi. Veliki broj starijih osoba, iz mnogih razloga, ima potrebu za dodatnim obrazovanjem. Mnogi od njih u mlađim godinama života nisu imali vremena ili mogućnosti da zadovolje neke svoje interese, steknu određena znanja, i sada to žele da dopune u starijem dobu. Učenje može da pomogne starijim ljudima da nauče kako da iskoriste slobodno vreme, kao i da usvoje znanja i veštine korisne za poboljšanje zdravlja i osmišljavanje sopstvenog života. Zaboravljanje ranije naučenih sadržaja obično se starijim ljudima pripisuje kao jedno od njihovih tipičnih obeležja. Međutim, zaboravljanje je normalna pojava koju doživljava svako, bez obzira na godine života, i do koje dolazi iz različitih razloga.